Сифилис – стара болест са обновљеним значајем

Порекло и историја

Сифилис је једна од најстаријих познатих полно преносивих болести. Проширио се Европом још у 15. веку, изазивајући панику. Дуго је био друштвени табу све до 1905. године када је бактерија откривена. Трепонема палалидум је идентификован као окидач. Открићем пеницилина 1940-их, болест је изгледала готово искорењена.

Зашто се сифилис враћа

Упркос медицинском напретку, број нових инфекција поново расте већ неколико година – посебно у великим градовима. Разлози за то укључују пад образовања о сексуално преносивим инфекцијама (СПИ), мањи страх од њих и смањење доследних пракси безбеднијег секса. Значајан пораст је примећен код одређених популационих група, као што су мушкарци који имају секс са мушкарцима (МСМ).

Сифилис – путеви преношења и фактори ризика

Како се преноси сифилис

Инфекција сифилисом се јавља првенствено путем незаштићеног сексуалног односа – вагиналног, аналног или оралног. Често је довољан контакт са зараженим слузокожом или кожним лезијама као што су чиреви. Пренос током трудноће (конгенитални сифилис) са мајке на нерођено дете је такође могућ и може имати озбиљне последице.

Ризичне групе и рањиве особе

Најрањивије групе укључују сексуално активне особе са више партнера, мушкарце који имају секс са мушкарцима (МСМ) и особе које живе са ХИВ-ом. Сифилис се често налази заједно са другим полно преносивим инфекцијама у овим групама. Људи активни на платформама за упознавање на мрежи такође су изложени већем ризику, посебно ако не користе кондоме.

Симптоми и ток сифилиса

Четири фазе сифилиса

Ток болести је подељен у четири стадијума. У примарном стадијуму (отприлике 2–3 недеље након инфекције), на месту уласка патогена појављује се обично безболан чир (суви чир). Често спонтано зараста. У секундарном стадијуму (недељама касније) следе осип на кожи, грозница, отечени лимфни чворови и други симптоми слични грипу. Латентни стадијум је асимптоматски, док у терцијарном стадијуму, након година, органи, централни нервни систем или срце могу бити трајно оштећени.

Подмукли ток без симптома

Проблем је у томе што многи симптоми изгледа нестају сами од себе без лечења. Међутим, болест остаје у телу и може изазвати озбиљна оштећења. Ако се не лечи, сифилис у каснијим фазама доводи до парализе, менталних промена или чак смрти.

Дијагноза и могућности лечења сифилиса

Како се дијагностикује сифилис?

Најважнија метода за дијагнозу је анализа крви, нпр. у организацији AIDS Help Vienna, у којем се детектују антитела против Treponema pallidum. У случајевима акутних симптома, могу се узети додатни брисеви лезија или узорци ткива. Рана дијагноза је кључна, јер се инфекција посебно добро лечи у раним фазама.

Терапија пеницилином – безбедна и ефикасна

Успостављени третман укључује антибиотик пеницилин Г, који се обично примењује као ињекција у мишић. У раним фазама, једна доза је често довољна, док је у каснијим фазама потребно неколико доза током дужег периода. Важно: Сексуални партнери такође морају бити лечени како би се спречила поновна инфекција. Контролни тестови потврђују да је терапија била успешна.

Сифилис – превенција, образовање и одговорност

Како се заштитити

Најважнија заштитна мера остаје доследна употреба кондома. Они значајно смањују ризик, али не пружају потпуну заштиту. Стога је редовно тестирање на полно преносиве инфекције, посебно код особа које често мењају партнере, неопходно.

Отвореност уместо стигматизације

То је лечива болест, али остаје опасна ако се не открије. Стога је едукација, посебно у школама, на друштвеним мрежама и међу лекарима, кључна. Само кроз отвореност, осећај одговорности и приступ медицинским саветима можемо обуздати њено даље ширење. Свако ко препозна симптоме или припада ризичној групи не треба да се стиди, већ треба да предузме мере.